Svajcarac.rs

svajcarac_rs_logo

informacije i vesti za kreditne dužnike u švajcarcima

Zbog nesprečavanja banaka da i dalje naplaćuju troškove obrade kredita, protiv odgovornih lica NBS podneli smo krivičnu prijavu!

Konkretno, krivična prijava je podneta zbog zloupotrebe službenog položaja i nevršenja službene dužnosti, čime je omogućeno da banke pribave finansijsku korist, na štetu građana Srbije. Prijavom su obuhvaćeni guverner i viceguverneri, koji ujedno čine i Izvršni odbor NBS.

Osim što nije sprečila banke u nezakonitoj naplati troškova obrade kredita, NBS (odgovorna lica) je svojim izjavama u javnosti, otvoreno stala na stranu banaka, svesno dezavuišući javnost plasiranjem informacija da banke imaju pravo na naplatu troškova obrade kredita, citirajući stav Vrhovnog suda (VKS) samo delimično, i to u onom delu koji odgovara interesima banaka.

Podsećamo, već više od dve godine u Srbiji egzistira pravni stav Vrhovnog suda, prema kom banke nemaju pravo da naplaćuju troškove obrade kredita, osim ako dužniku iste nisu taksativno navele. U više hiljada sporova koji se vode, do ovog trenutka, ni jedna banka na sudu nije dokazala šta tačno čine ti troškovi, niti zašto su vezani za iznos kredita. Nekoliko stotina pravnosnažnih presuda je do sada doneto u korist dužnika, a osim VKS i Ustavni sud je nedavno potvrdio dosadašnju sudsku praksu.

Dakle, iako su sve sudske instance zauzele identičan stav i presuđuju u korist dužnika, NBS nije sprečila banke da i dalje naplaćuju ovaj trošak, niti ih je obavezala da vrate do sada naplaćeno. Naprotiv, svojim saopštenjima podržava njihove aktivnosti koje su apsolutne nezakonite.

U nastavku dajemo tekst krivične prijave, kao i sken prve strane podnetog dokumenta:

ПРВО ОСНОВНО ЈАВНО ТУЖИЛАШТВО У БЕОГРАДУ

Катанићева 15

11 000 Београд

ПОДНОСИЛАЦ: Удружење банкарских клијената Ефектива, Београд, Поречка 13, кога заступа председник удружења Дејан Гавриловић

ОСУМЊИЧЕНИ:

Јоргованка Табаковић из Београда, запослена у Народној банци Србије на месту гувернера

Жељко Јовић из Београда, запослен у Народној банци Србије на месту вицегувернераа

Ана Ивковић из Београда, запослена у Народној банци Србије на месту вицегувернера

Драгана Станић из Београда, запослена у Народној банци Србије на месту вицегувернера

Напред наведена лица су запослена на фукнцијима чланова извршног одбора Народне банке Србије

КРИВИЧНА ПРИЈАВА

Овим путем, у својству председника Удружења банкарских клијената Ефектива из Београда, достављам месно и функционално надлежном тужилаштву, ову кривичну пријаву, услед основане сумње да су осумњичени, у својству гуверенера,  вицегувернера и чланова извршног одбора Народне банке Србије, извршили кривично дело из члана 359 став 3 КЗ РС.

Члан 359 КЗ РС гласи:

Злоупотреба службеног положаја

 Члан 359

(1) Службено лице које искоришћавањем свог службеног положаја или овлашћења, прекорачењем границе свог службеног овлашћења или невршењем своје службене дужности прибави себи или другом физичком или правном лицу какву корист, другом нанесе какву штету или теже повреди права другог, казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(2) Ако је извршењем дела из става 1. овог члана прибављена имовинска корист у износу преко четристопедесет хиљада динара, учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.

(3) Ако вредност прибављене имовинске користи прелази износ од милион и петсто хиљада динара, учинилац ће се казнити затвором од две до дванаест година.

Осумњичени обављају функције гувернера (првоосумњичена) и вицегувернера (осумњичени од другог до четвртог реда), као чланова извршног одбора Народне банке Србије.

Врховни касациони суд Србије је, дана 13.03.2018.године, заузео став по питању законитости уговарања накнаде за обраду кредита.

Доказ: Став ВКС од 13.03.2018.године у прилогу

Предметним правним ставом, Врховни касациони суд Србије је, изнео јасан став, да уговарање накнаде за обраду кредита, без јасно дефинисаних критеријума за одређивање истих, тј. утврђивања тачног износа трошкова које је банка имала у реализацији кредита, јесте незаконито.

Овакав став ВКС је, накнадно, потврђен са више стотина правноснажно усвајајућих пресуда у корист корисника кредита, пред судовима опште надлежности, као и привредних судова на територији РС.

Доказ: Примери судске таксе

Сам Врховни касациони суд је, конкретним Решењем у појединачном поступку по овом основу, свој став потврдио, укидајући правноснажну пресуду којом је тужбени захтев за ништавност одредбе уговора о кредиту којим је уговорена накнада за обраду кредита, одбио, те предмет вратио на поновно одлучивање, логично, у складу са сопственим, раније заузетим ставом.

Доказ: Решење ВКС Рев 4988/2018

Осумњичени су, као вршиоци функције руководећих органа НБС, у обавези да прате и контролишу рад финансијских институција, у складу са законом, те обезбеде законито поступање истих, како би се избегло наношење штете корисницима финансијских услуга, било да се ради о физичким или правним лицима.

Надлежности поменутих органа, тј. гувернера, савета гувернера и извршног одбора НБС, наведена су како следи (извод из текста са сајта НБС):

Поред наведеног, Извршни одбор доноси прописе Народне банке Србије у области контролне и надзорне функције, у складу са законима којима се уређује обављање тих функција.

Извршни одбор решењем одлучује:

  • о давању и одузимању дозвола за рад банкама;
  • о давању и одузимању друштвима за осигурање дозвола за обављање делатности осигурања;
  • о давању и одузимању дозвола за обављање послова финансијског лизинга;
  • о давању и одузимању друштвима за управљање добровољним пензијским фондовима дозвола за рад и дозвола за управљање тим фондовима;
  • о испуњености услова за покретање стечајног поступка, односно поступка ликвидације над горе наведеним финансијским институцијама;
  • о давању и одузимању платним институцијама дозвола за пружање платних услуга,
  • о давању и одузимању институцијама електронског новца дозвола за издавање овог новца.

Извршни одбор доноси и прописе и друге опште и појединачне акте у области реструктурирања банака у складу са законом којим се уређују банке.

Извршни одбор доноси одлуке на седницама, већином гласова свих чланова. У случају изједначеног броја гласова, одлучује глас гувернера.

Народном банком Србије руководи гувернер, који заступа и представља Народну банку Србије.

Гувернер руководи пословањем Народне банке Србије и организује њен рад; спроводи одлуке Извршног одбора и Савета; доноси прописе, опште и појединачне акте из надлежности Народне банке Србије који законом нису стављени у надлежност Извршног одбора и Савета; предлаже прописе, опште и појединачне акте које доносе Извршни одбор и Савет, ако Законом није друкчије уређено; уређује унутрашњу организацију Народне банке Србије и систематизацију радних места у Народној банци Србије, као и радне односе запослених у Народној банци Србије; именује и разрешава запослене који руководе организационим јединицама у Народној банци Србије и обавља друге послове утврђене Законом о Народној банци Србије и другим законима на начин који није у супротности с основним циљевима.

Савет гувернера чине пет чланова, укључујући и председника, које бира Народна скупштина на предлог одбора Народне скупштине надлежног за послове финансија. Чланови Савета бирају се на пет година, с правом поновног избора.

Савет гувернера:

  • доноси Статут Народне банке Србије, на предлог Извршног одбора;
  • утврђује режим курса динара, на предлог Извршног одбора, уз сагласност Владе;
  • доноси стратегију управљања девизним резервама на предлог Извршног одбора;
  • одлучује о чланству у међународној финансијској организацији и институцији;
  • доноси финансијски план Народне банке Србије;
  • усваја годишње финансијске извештаје Народне банке Србије;
  • бира руководиоца у Народној банци Србије за послове интерне ревизије;
  • бира спољног ревизора;
  • разматра извештај спољног ревизора и прати примену његових препорука у Народној банци Србије;
  • врши надзор над системом финансијског извештавања, управљања ризицима и унутрашњих контрола у Народној банци Србије;
  • оцењује да ли су рачуноводствене политике и процедуре које су усвојене у Народној банци Србије одговарајуће;
  • усваја годишњи план о обављању интерне ревизије у Народној банци Србије и периодично разматра извештаје о обављеној интерној ревизији;
  • врши надзор над обављањем интерне ревизије и обављањем усклађености пословања у Народној банци Србије;
  • доноси стратегију развоја Народне банке Србије, коју предлаже Извршни одбор, и прати њено спровођење.

По потреби, а најмање два пута годишње, Савет Народној скупштини подноси извештај о свом раду.

Савет доноси одлуке већином гласова од укупног броја чланова.

Послови Народне банке Србије утврђени законом и другим прописом обављају се у основним организационим јединицама, Заводу за израду новчаница и кованог новца – Топчидер и филијалама Народне банке Србије.

Упркос горе наведеном, више од две године од заузимања става судске праксе од стране ВКС РС, те више стотина правноснажних пресуда које су тај и такав став потврдиле, осумњичени, као вршиоци функције руководећих органа НБС, нису предузели ништа да, у границама своје надлежности, спроведу контролу рада пословних банака на територији РС, јер исте и даље, без икаквих рестрикција, нити реперкусија, наплаћују клијентима, било да се ради о физичким или правним лицима, спорну накнаду за обраду кредитног захтева.

У складу са својим ингеренцијама, НБС је могла санкционисати овакво поступање или доношењем подзаконских акта, или пак, аутентичног тумачења прописа, наложити пословним банкама да прекину са оваквом пословном праксом.

Међутим то се није догодило. Напротив, НБС је својим саопштењима свесно дезавуисала јавност тврдећи супротно: ДА БАНКЕ ИМАЈУ ПРАВО НА ТРОШКОВЕ ОБРАДЕ КРЕДИТА и то на начин да је довољно да их наведу у уговорима, супротно ставу ВКС који каже да морају бити таксативно и недвосмилено наведени и предочени дужнику.

Доказ: Саопштење НБС од 25.9.2020. (извор сајт НБС)

Подносилац пријаве, као удружење грађана које се бави заштитом потрошача, овим путем истиче своје уверење, да су оваквим поступањем осумњичени, умишљајно, омогућили стицање противправне имовинске користи правним лицима – пословним банкама које послују на територији РС, тј. власницима капитала истих, у износу који далеко премашује квалификаторни износ од 1.500.000 динара.

Наиме, ако узмемо да је у претходних две године, колико је прошло од заузимања става ВКС, издато више стотина хиљада кредита од стране пословних банака које послују на територији РС, то је јасно, да се противправни имовинска корист, која је предмет овог спорног односа, превазилази износ од више стотина милиона динара.

Имајући у виду горе изнесено, предлажем да надлежно ОЈТ, предузме све потребне радње, у складу са законом.”
img457

Close Menu