Svajcarac.rs

svajcarac_rs_logo

informacije i vesti za kreditne dužnike u švajcarcima

Narodna banka Srbije odlučila je da se moratorijum na otplatu obaveza bankama produži za još dva meseca, od 1. avgusta do poslednjeg dana septembra

Ovu meru prvi put donetu donetu 17. marta i koja je stupila na snagu 1. aprila (nije za sve dužnike isti dan početka moratorijuma) prihvatilo je tada čak 94 odsto građana i oko 90 preduzeća, mada su velike kompanije mahom nastavile da otplaćuju obaveze bankama.

Moratorijum se primenjuje na obaveze po osnovu kredita, minusa po tekućem računu, kreditnih kartica, ali i drugih bankarskih usluga poput obaveza po osnovu instrumenata zaštite od kamatnog rizika koji su povezani sa kreditima i bankarskih garancija, koje koristi uglavnom privreda.

Treba znati da se moratorijum ne primenjuje na obaveze za usluge platnog prometa. Recimo banke će i dalje naplaćivati provizije za izvršenje transakcija i naknade za održavanje računa.

Kao što je bio slučaj i kod prvog moratorijuma dužnik mora da odbije ponudu i to ili elektronskim putem, poštom, telefonom ili odlaskom u poslovnicu banke.

Ukoliko to ne uradi u narednih 10 dana smatraće se da je moratorijum prihvaćen.

Ovo je važno jer iako zastoj u otplati kredita ne vuče sa sobom nove troškove, banka obračunava kamatu tokom ova dva meseca i kasnije je preraspodeljuje na ostatak roka otplate čime se povećavaju preostale rate.

Stručnjaci ovo vide kao manjkavost moratorijuma.

Banke će do 31. jula građanima i firmama morati da ponude moratorijum, a obaveštenjem će se smatrati objava na Internet stranici banke.

Prema odluci NBS, objava će morati da sadrži informacije o početku primene i periodu trajanja moratorijuma, obračunu kamate, načinu otplate obaveza po prestanku moratorijuma, mogućim alternativnim načinima otplate obaveza, kao i reprezentativni primer iznosa obaveze pre i nakon prestanka moratorijuma.

Banke neće naplaćivati ali će obračunavati kamate tokom naredna dva meseca, koje će posle ravnomerno rasporediti na period otplate i to bez pripisivanja glavnici duga.

Ovo je važna napomena jer je nije bilo u obrazloženju prve odluke o moratorijumu u martu, a neka udruženja potrošača su se žalila da im je posle obračunavana kamata na kamatu.

Banke će nakon isteka moratorijuma poslati dužnicima novi plan otplate, mada nije jasno zašto banke nisu obavezane da unapred daju planove otplate klijentima.

Dejan Gavrilović iz Udruženja korisnika finansijskih usluga Efektiva kaže da će savetovati svojim članovima da kada dobiju ponudu odmah pošalju dopis bankama sa zahtevom da im dostave plan otplate i koliko će to da ih košta.

„Prvi put su rekli da neće koštati ništa, da nema troškova, a onda su ljudima obračunali redovnu kamatu za taj period. Po zakonu o zaštiti korisnika finansijskih usluga kada se menja plan otplate on se mora klijentu poslati 30 dana ranije. Čini mi se da je taktika bila da što veći broj klijenata prihvati moratorijum da bi se hvalili procentima, ali prema našem iskustvu većina nije ni znala da mora da se prijavi ako ne želi zastoj u otplati“, objašnjava Gavrilović.

On ističe da je moratorijum bio, a biće i novi, za neke koristan, posebno za one kojima je smanjena plata ili su ostali bez posla. Međutim, oni koji imaju siguran posao nemaju razloga da prestaju sa otplatom, jer im to samo znači više rate posle.

Klijenti će nakon isteka moratorijuma imati mogućnost da se odluče da li će odmah da isplate zaostale dve rate (što bi značilo odjednom isplatu tri rate u oktobru) ili će da se rok otplate kredita produži za dva meseca.

Treća je opcija da se u oktobru otplati iznos kamate za prethodna dva meseca, a da se produži rok otplate za dva meseca u kom će biti obračunata glavnica.

Odluka podrazumeva i da banke deaktiviraju trajne naloge za isplatu obaveza obuhvaćenih moratorijumom.

Onima koji obaveste banku da ne prihvataju zastoj u otplati banka će obaviti plaćanja po trajnom nalogu bez obračuna bilo kakve dodatne kamate. Slično važi i za administrativne zabrane.

Ekonomista Milan Kovačević napominje da je moratorijum za nekog nužan, ali za nekog nepotreban.

„Ne znam zašto se NBS odlučila da svako ko ne odbije ponudu prihvata moratorijum. Tako deluje kao da je neki poklon, a u stvari je samo privremeno odlaganje obaveze koja će posle biti sa većom ratom. Takođe, i ova mera je kao i ostale prilično neselektivna. Ima onih kojima je bolje da je ne koriste. Ne znam ni zašto se zove moratorijum kada je ovo promena uslova ugovora i prolongiranje otplate kredita uz veću kamatu i veću ratu“, napominje on dodajući da se na ovaj način i banke dovode u lošiji položaj.

„Nelikvidnost nije toliki problem koliko da ljudi ne budu mogli da otplaćuju te uvećane rate kasnije i postanu problematični krediti“, upozorava on.

Moratorijum važi i za privredu i u prvom koraku to je bila jedna od najbolje ocenjenih državnih mera.

Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku ističe da će i ovo dobro doći jer se srpske firme nalaze u krizi plaćanja, a rokovi plaćanja su se produžili i više nego obično.

„Ovo će biti dobra mera, posebno za one koji ne uspeju da se naplate tokom leta da ne bi došli u probleme sa gomilanjem dugova. Ipak problem je i dalje pad tražnje u odnosu na prošlu godinu koji ide od 15 do 30 odsto u zavisnosti od sektora, naravno ako ne računamo turizam i ugostiteljstvo koji stoje. Moratorijum će dati malo vazduha firmama da sačekaju jesen. Moram da kažem da se poslovni ljudi žale na nedostatak kontrole zdravstvene krize i što smo na crnoj listi većine zemalja, jer je bez putovanja jako teško ugovoriti nove poslove. Posebno se usporilo kod firmi koje rade za inostranstvo i koji treba da pošalju inženjere da montiraju opremu i obuče kupce. Sada onlajn sve to duže traje, a onda se duže čeka i na naplatu“, ističe on.

Izvor: Danas

Close Menu