Svajcarac.rs

svajcarac_rs_logo

informacije i vesti za kreditne dužnike u švajcarcima

Banke su sve kreativnije u smišljanju načina na koji od građana zarađuju novac. Upit stanja kreće se od 15 do 35 dinara, a naplaćuje se i upozorenje za ulazak u crveno.

Praktično, ne naplaćuju samo ono što im je zakonom zabranjeno. Na sve drugo zaračunavaju procenat - od uobičajenih naknada za obradu kreditnih zahteva, pa do "ugrađivanja" i u čekove kojima građani kupuju na odloženo, pišu "Novosti".

U jeku borbe organizacija za zaštitu potrošača i ukazivanja kako su pojedine provizije, poput onih na zajmove, protivzakonite, pojedine banke naplaćuju i celih 10 odsto naknade. To bi značilo da na pozajmljenih 1.000 evra, klijent banci u startu ostavi celih sto evra. Ovoliki procenat je, doduše trenutno ekstremni primer, jer se u tarifama srpskih banaka "trošak obrade kredita" uglavnom naplaćuje po dva, tri, maksimum pet odsto.

Ukoliko koristite platnu karticu, ono što gratis možete da dobijete na šalteru banke, na bankomatu ume da košta.

Naime, svega nekolicina banaka ne naplaćuje "upit stanja" na sopstvenom bankomatu. Preovladavaju one koje traže da im platite da bi vam "preko" bankomata rekle koliko novca imate na računu. Ove tarife idu od 15, 20 dinara na "sopstvenom" bankomatu, pa do 35 dinara ako "tuđi" bankomat pitate koliko novaca još imate. U nekima vam je dozvoljeno da besplatno "pitate za stanje" samo tri puta mesečno. Sve preko toga se tarifira 15 dinara, odnosno 35 na tuđem bankomatu.

Na šalteru je, zasad, upit stanja - besplatan. Međutim, ako želite da promet po računu dobijete napismeno, ovo parče papira koštaće vas i do 350 dinara.

Ako se kasni sa ratom, ili uleti u nedozvoljeni minus, za to se neće naplatiti samo zatezna kamata, već i troškovi opomene. Klijent kome banka na kućnu adresu pošalje pisanu opomenu, već zna da mu je sa računa skinuto bar 200 dinara, a nekim i 400.

Banke nerado ukrupnjavaju sitan novac na šalterima, pa su se pojedine dosetile i uvele proviziju i na tu uslugu, u visini od pet odsto od iznosa. Ali, svaki bankar će priznati da sitniš mora da primi kada klijent njime želi da plati, na primer, račun za struju.

Kompletan tekst može se pročitati na sajtu "Novosti".

Close Menu