Svajcarac.rs

svajcarac_rs_logo

informacije i vesti za kreditne dužnike u švajcarcima

 Preduzetnik ste u Srbiji, takozvani paušalac, želite da podignete stambeni kredit – pripremite živce i strpljenje za razgovor sa bankarima i budite spremni da vam se u banci zahvale na interesovanju i saopšte da kredit ne možete dobiti.

 

Fali vam još jedan papir – tako bismo mogli da opišemo situaciju kada preduzetnik paušalac pođe u banku po kredit. Taj jedan papir je zove se ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji na neodređeno vreme, koji ste, kao preduzetnik potpisali sa svojim klijentom. Takvi ugovori, uglavnom su prava retkost i gotovo da više niko u poslovnom svetu ne potpisuje neoročene ugovore.

 

Stoga, paušalci žive svoj apsurd i tapkaju u mestu, kada je reč o podizanju stambenog kredita. Imaju redovna mesečna primanja, koja su često i trostruko veća od mesečne plate stalno zaposlenog u državnoj firmi. Ipak, ovi potonji dobiće kredit bez problema, oni prvi neće ili će se dobro pomučiti da ubede bankare da su kreditno sposobni.

 

Kristina Glavardanov advokat je iz Novog Sada, posluje kao paušalac i godinama ne uspeva da podigne ni kredit za stan, niti onaj za kupovinu poslovnog prostora.

 

“Kao fizičko lice, pokušala sam dobijem stambeni kredit, podnela sam zahtev, međutim on je odbijen. Mi, paušalci, stavljeni smo u neravnopravan položaj u odnosu na zaposlene u javnom sektoru, u državnoj upravi, tako da banke nama nerado odobravaju kredite. Čak i ako se nađemo u situaciji da dobijemo kredit, najčešće su to neki kratkoročni za manje iznose, dok o onim dugoročnim kreditima za kupovinu poslovnog prostora ili opreme za rad možemo samo da sanjamo. Čak i u tim situacijama kamate su jako visoke”, kaže Kristina Glavardanov.

 

U svetu omiljeni klijenti bankarima, u Srbiji nepoželjni 

 

Prema podacima banaka, u Evrospkoj uniji čak 33 odsto stanovništva je u kategoriji paušalaca. Dok je u svetu ova grupa stanovnika za banke vrlo poželjan klijent, u Srbiji je situacija nešto drugačija.

 

“Banke paušalci predstavljaju jednu nevidljivu grupu klijenata gde je nemoguće utvrditi stvarni obim prihoda, stvarni obim poslovanja, i trendove koje taj paušalac ostvaruje iz godine u godinu i banke koje su sada opterećene spornim nenaplativim potraživanjima, niti imaju volju, niti imaju nameru da ulaze u kreditiranje jednog nevidiljivog dela tržišta”, kaže ekonomista Aleksandar Vasiljević.

 

Za pojedine banke paušalci su, ipak, vidljivi, pa imaju i specijalizovane pakete samo za njih. Mesečna primanja paušalca, po osnovu ugovora o poslovno tehničkoj saradnji na neodređeno vreme, tim bankama su garant otplate kredita. U ovoj grupi paušalaca najčešće su zaposleni u IT sektoru, advokati, dizajnerske agencije.

 

“Prilikom odobrenja kredita, mi im ne uzimamo kao platu poresku osnovicu poreza na dohodak građana, što je donedavno bio slučaj svuda, nego im kao platu tretiramo sve ono što po ugovoru o poslovno tehničkoj saradnji sa tom firmom njima jednom mesečno leže na račun paušalne agencije i to im uzimamo kao platu pri obračunu kreditne sposobnosti”, kaže Fedor Šrak, iz Societe generale Srbija.

 

Paušalci tvrde da im je važno da banke, kada im odobrovaju kredit, u obzir uzmu promet na računu, a ne poresku osnovicu, što je praksa u većini banaka.

izvor: infonet-vojvodina.rs

Close Menu