Svajcarac.rs

svajcarac_rs_logo

informacije i vesti za kreditne dužnike u švajcarcima

 

Dugovanje je teret koji, za prosečnog Amerikanca, postaje sve teži. Godine 1989, dug korisnika kreditne kartice bio je 211 milijardi dolara. Godine 2016, on je iznosio preko 1 trilion — isti iznos koji Amerikanci duguju za studentske kredite. Ukupan dug domaćinstava od osamdesetih se utrostručio, dok se zaplena imovine učetvorostručila.

Kako nam se dugovanja pogoršavaju, istraživanja pokazuju da bi isto moglo da se desi i našem zdravlju. Ali istraživači su "i dalje u fazi pokušaja mapiranja tačnog obrasca veze između ova dva", kaže Elizabet Svit, antropološkinja koja proučava dugove i zdravlje na bostonskom Univerzitetu u Masačusetsu.

Dugovanje i loše zdravlje očigledno su povezani. Ali nije jasno da li zdravstvene probleme izaziva puko dugovanje ili nešto drugo što ima veze sa dugovanjem, kao što je siromaštvo.

Na primer, studija sprovedena na 900 odraslih osoba u Ohaju pokazala je da su dugovanja za kreditne kartice i stres povodom njega povezani sa pritužbama na loše zdravlje. Ali istraživači nisu mogli da dokažu kauzalitet; možda su dugovi i loše zdravlje samo simptomi siromaštva. Na kraju krajeva, siromaštvo je neodvojivo povezano sa zdravljem: lošija zdravstvena nega, viši stepen stresa, bolesti, hronična zdravstvena stanja i prerana smrt.

Nadalje, Svit kaže: "Mnogi krupni životni događaji koji za posledicu mogu da imaju dugovanje — gubitak posla, razvod, itd. — takođe mogu nezavisno da utiču na zdravlje, tako da je veoma važno razdvojiti sve te staze i putanje."

I tako su Svit i ostali počeli to i da rade. Svit i njeni saradnici su 2014. godine otkrili da dugovanje samo po sebi može da utiče na lošije zdravlje. U svojoj studiji, rađenoj na 8.400 ispitanika uzrasta između 24 i 32 godine iz Nacionalne longitudinalne studije adolescentskog zdravlja, Svit i ostali izmerili su odnos između duga i zdravlja. Ali, za razliku od prethodnih istraživača, u obzir su uzeli socio-ekonomski status, ekonomske uslove, prihode domaćinstva i postojeće zdravstveno stanje.



Otkrili su, pod jedan, da dugovanje utiče čak i na tu mlađu populaciju. Više od 20 odsto ispitanika požalilo se da bi i dalje bili u dugovima kad bi likvidirali svu svoju imovinu.

Pod dva, koliko ljudi duguju nije bilo ni izbliza toliko važno po zdravlje kao koliko dugovanja imaju u odnosu na svoju postojeću imovinu. Svit je otkrila da je visoka proporcija dugovanja naprema imovine povezana sa većim doživljajem stresa i depresije, gorim opštim zdravljem prema ličnom utisku ispitanika i višim krvnim pritiskom. Dakle, ljudi čiji ukupni dug dostiže ili nadmašuje njihovu ukupnu imovinu nalazili su se u daleko najgorem stanju. Ali čak i mlađi odrasli sa povoljnijom proporcijom doživljavali su iste učinke u donekle manjoj meri.

Istraživanje o hipotekarnom dugu odražavalo je ove rezultate. U jednoj studiji, veća hipoteka na kuću bila je povezana sa negativnijim promenama zdravlja, intenzivnijim pojavama gojaznosti i dijabetesa, i povećanim žalbama na simptome depresije.

Ukratko, što više dugujete u poređenju sa svojim prihodima i/ili imovinom, veća je verovatnoća da ćete biti nezdraviji. Džon Vilson, profesor finansija i istraživač na Univerzitetu Sent Endrjus, i njegov koautor Hose Linares Zegara, sada u Poslovnoj školi Eseksa, otkrili su da je čak i povećanje od jedan posto u odnosu duga prema prihodima povezano sa 0.075 odsto pada u proceni životnog veka.

Da li je makar malo duga u redu? Zegara i Vilson smatraju da prag nakon koga dug postaje nezdrav delom zavisi od tipa dugovanja. Na primer, Zegara i Vilson otkrili su da kratkoročni i srednjoročni dug — za razliku od dugoročnog duga, kao što su hipoteka i neosigurani zbirni dug domaćinstva — zapravo imaju pozitivan uticaj na zdravlje.

Zašto? Ljudi sa pristupom kratkoročnim izvorima finansija kao što su lični krediti i kreditne kartice imaju rezervni plan u slučaju iznenadnih problema sa zdravljem. Dugoročni dugovi kao što je hipoteka, s druge strane, mogu da izlože zdravlje ljudi neočekivanim šokovima zato što imaju manje raspoložive prihode. Štaviše, dugoročni dugovi naginju višim kamatnim stopama i većim svotama novca koje moraju da se otplate. Što vam je duži rok dok ne otplatite sav dug, veća je verovatnoća da ste zaduženiji i anksiozniji — možda čak i bolesni zbog toga. (Jedna studija pokazala je da se odnos između duga i lošeg mentalnog zdravlja najbolje može objasniti strahom da nikad nećete otplatiti dug.)

Svit se slaže da uticaj dugovanja na zdravlje verovatno varira od tipa do tipa. Hipoteke na kuću, studentski krediti i pozajmice do plate, na primer, koriste se u različite svrhe, sadrže različite sume, imaju različite uslove i sa sobom nose različite nivoe društvene stigme i stresa.

Ali kako tačno dug može da utiče na celokupno zdravlje i dalje ostaje nepoznato. Do sada najuverljivije i najdoslednije istraživanje vrti se oko toga kako dug utiče na emotivno zdravlje, koje može da ima svoje fizičke nuspojave. Najnovije istraživanje Svitove, još neobjavljeno, ukazuje na to da ljudi sa dugovanjima imaju "ozbiljna osećanja sramote i krivice". Zaduženost se takođe vezuje za više simptoma stresa, depresije, anksioznosti i besa. Neka istraživanja čak ukazuju na to da zaduženost doprinosi razvijanju problema sa mentalnim zdravljem.

"Jake veze sa emotivnim zdravljem ukazuju na veliku verovatnoću putanje fiziološkog stresa ka drugim ishodima", kaže Svit. Na primer, stres zbog duga može da pokrene fiziološke promene koje stimulišu ili ubrzavaju razvoj metaboličkih stanja, srčanih bolesti i autoimunih poremećaja. Stres od duga može takođe posredno da utiče na zdravlje tako što utiče na zdravstvene navike kao što su ishrana, fizička aktivnost, preskakanje zdravstvene nege, neuzimanje lekova i zloupotreba opojnih sredstava.

Konačno, istraživanje pokazuje da briga ima negativan uticaj na to kako ljudi otplaćuju dug. Iz toga nastaje spirala "dug-loše zdravlje": Zaduženi ljudi brinu oko toga. Njihova briga loše utiče na njihovu strategiju otplate duga. Njihov nesmanjeni dug utiče na njihovo zdravlje ili makar njihovu sposobnost plaćanjatroškova lečenja. Lošije zdravlje potom sabotira njihov učinak na poslu i/ili njihovu sposobnost da zadrže posao. Nestabilan posao može da utiče na ulazak u veći dug ili veću brigu zbog njega. Ista stvar može da se desi sa depresijom izazvanom dugovanjem: depresija ometa šanse ljudi za napretkom na poslu, što umanjuje njihovu sposobnost da otplate dug, što pogoršava njihovu depresiju.

Rezultat je, kako su to definisali Vilson i Zegara, "vrzino kolo u kom veći dug može istovremeno da bude i uzrok i posledica lošeg zdravlja." Potrebno je još istraživanja da bi se razjasnila ova veza i načini da se preokrene ta spirala. U međuvremenu, ako možete, izbegavajte dugove kao kugu, jer oni to i jesu.

IZVOR; VICE

Close Menu