Svajcarac.rs

svajcarac_rs_logo

informacije i vesti za kreditne dužnike u švajcarcima

Već godinama tema broj jedan u Srbiji jeste zakonitost naplate troškova obrade kredita, a koju su banke naplaćivale klijentima.

Pokušaćemo da vam odgovorimo na pitanja imaju li banke imaju pravo na naplatu troškova obrade kredita ili ne.

Takođe donosimo i odgovor o kome trenutno odlučuju mnogi sudovi u Srbiji, a koje klijenti banaka sve češće postavljaju advokatu. Na ova pitanja, za naš portal odgovara advokat Dane Žigić iz Novog Sada.

Naime, banke su u ugovoru o kreditu određivale naplatu troškova obrade kredita i u zavisnosti od banke imenovale su na različite načine.

-Ovi troškovi su naplaćivani svim klijentima bilo da je reč o pravnim ili fizičkim licima bez obzira na to o kojoj vrsti kredita se radi. Iz tog razloga kklijenti banaka su se sve više obraćali advokatima kako bi  sudskim putem ostvarili svoja prava - objašnjava advokat Žigić.

Iznosi tih troškova banke određuju u procentima od iznosa kredita primera radi 1.5 osto od 150.000 dinara, te je banka za istu uslugu dobijala različitu količinu novca, a u zavisnosti od visine kredita.

-Troškovi obrade kredita za one iste vrste se ne razlikuju puno, ali je zato razlikuka tih troškova  značajna. Ti iznosi kod dugoročnih kredita dosežu i  preko hiljadu evra  - objašnjava Žigić.

Ako vam je banka naplatila naknadu za obradu kredita, možete putem tužbe povratite novčani iznos sa zakonskom zateznom kamatom, jer sve je više pravnosnažnih sudskih presuda u korist klijenata banke.

Trošak obrade kredita se naplaćuje kao jednokratni trošak prilikom njegovog odobravanja i odbija se od ukupnog iznosa odobrene pozajmice.

Banke su evidentno u jednom nadmoćnijem položaju u odnosu na klijente i stoga se na takve ugovore primenjuju nešto strožija zakonska pravila kako ugovorna strana koja je u dominantnom položaju ne bi isti koristila na štetu druge slabije strane.

-Jedini način koji ljudima ostaje na raspolaganju da povrate novac jeste da pokrenu sudski  postupak, odnosno da podnesu tužbu protiv banke, kojom će tražiti povraćaj novca koji su uplatili u tu svrhu, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom – istiće advokat Dane Žigić.

Važno je znati da u ovakvim postupcima nema zastarelosti, te se pravo na vraćanje novca ima i onaj ko je već otplatio kredit.

Tako je pred sudovima u Srbiji poveden veliki broj parničnih postupaka. Sudska praksa, nažalost, nije ujednačena, ali se teži ka tome, a ono što je bitno naglasiti jeste da bi svako trebao da ima svog advokata u ovim postupcima.

Takođe ako su pojedine presude do sada donete u korist banke, ne znači da one ne mogu biti preinačene u drugostepenom, čak i u trećestepenom postupku.

-Stranku u sudskom postupku može da zastupa advokat, a ne udruženje. Ukoliko udruženje sarađuje sa advokatima i posreduje između klijenta i advokata, tada pojedini advokati prave težu povredu dužnosti i, zato je važno da izaberete svog advokata – navodi sagovornik.

Doduše, i do sada ste mogli da se upoznate sa činjenicom da razna udruženja, koja niti Ustavom, niti zakonom, nisu ovlašćena za pružanje pravne pomoć, upravo pružaju ove usluge, te ih oglašavaju u sredstvima javnog informisanja, i na taj način dolaze do klijenta.

Ovo je protivzakonito i predstavlja krivično delo nadripisarstvo, koje je predviđeno Krivičnim zakonikom u članu 342.

Važno je znati da samo advokat ima osiguranje od profesionalne odgovornosti, te ukoliko vam   udruženja prouzrokuju štetu, nećete moći da je nadoknadite, kao što biste to mogli da vam štetu prouzrokuje advokat.

Ukoliko udruženja sarađuju sa advokatima, te vam nameću svog advokata, isti ti advokati teže povređuju svoju dužnosti i ugled advokature koja je predviđena Zakonom o advokaturi.

Stranka je slobodna da izabere svog advokata sa spiska advokata nadležne Advokatske komore, nemojte dozboliti da drugi odlučuju za vas.

Close Menu