Svajcarac.rs

svajcarac_rs_logo

informacije i vesti za kreditne dužnike u švajcarcima

Mali iznos potraživanja ne može biti prepreka da građanin podnese tužbu protiv banke za usluge koje su nezakonito naplaćene prilikom uzimanja kredita. Do sada nijedna banka nije dobrovoljno vratila svom klijentu iznos koji je uzela na ime troškova obrade i praćenja kredita i dozvoljenog minusa, a banke su do sada naplatile četiri milijarde dinara na ime naknada koje nisu smele da naplaćuju, tvrdi advokat Marija Radanović iz Beograda, piše Politika

Kada građani duguju, njima se najpre šalje opomena pred utuženje, sa rokom u kome mogu da plate dug, pa kada taj rok prođe onda bivaju tuženi ili se predmeti odmah šalju javnim izvršiteljima. Međutim, ne važi i obrnuto – kada su javna preduzeća, državni organi ili banke dužni građanima. Oni moraju da podnesu tužbu da bi ostvarili svoja prava, a pritom svako ima pravo da mu se vrati ono što nije morao da plati, bilo da je reč o jednoj hiljadi, više desetina ili stotina hiljada dinara.

– Građanin ima pravo da traži troškove obrade kredita i druge stavke koje su banke neosnovano naplaćivale u proteklih 20 godina. Nema zastare ovih potraživanja. Imamo slučajeve čak i iz 2005. Svako ima pravo da tuži za svoj novac, a mala suma nije razlog da se dug oprosti. Bilo bi potpuno neustavno da se onemogući utuženje manjih iznosa – kaže Radanovićeva.

Posebna grupa predmeta protiv banaka odnosi se na osiguranje kod Nacionalne korporacije za pokriće kredita. Reč je o osiguranju plasmana u korist banke, koje plaća klijent, a naša sagovornica navodi da samo za ovu stavku kod nje ima više od sto pravosnažnih presuda protiv banaka, a da je vrednost ovih sporova najmanje hiljadu evra.

– Samo moja kancelarija ima nekoliko stotina tužbi protiv banaka, a neke kolege advokati imaju i po više hiljada. Mislim da u svim sudovima u Srbiji ima oko 100.000 tužbi protiv banaka, koje i dalje naplaćuju troškove obrade gotovinskih i stambenih kredita, kao i dozvoljenih minusa. Zato je savet za građane da čuvaju dokumentaciju, čak i ako su jednom ili više puta refinansirali kredite, jer su u svakom od njih neosnovano naplaćeni troškovi obrade. Oni iznose od tri do sto hiljada dinara – ukazuje Marija Radanović.

Iako je reč o masovnim tužbama, koje zatrpavaju sudove, naša sagovornica tvrdi da je tek oko 10 odsto korisnika kredita u Srbiji tužilo banke. Ako se imaju u vidu i podaci iz zvaničnih izveštaja Kreditnog biroa Udruženja banaka Srbije koji pokazuju da fizička lica u našoj zemlji otplaćuju oko milion kredita, onda se poklapa procena da je podneto 100.000 tužbi protiv banaka.

Potpuno je drugi problem velikih troškova postupka koje nose masovne tužbe, naročito u slučajevima malih iznosa kada sudski troškovi višestruko prelaze vrednost sporova, o čemu je „Politika” nedavno pisala posle konferencije „Pravosudne baze Jug”.

Učesnici konferencije ukazali su i na druge vrste masovnih sporova, koje se podnose protiv državnih institucija i javnih preduzeća. Uvidom u podatke sudova u Vranju, Leskovcu i Nišu, došli su do podatka da su sudski troškovi u „masovkama” prosečno tri i po puta veći od vrednosti spora, a bilo je i drastičnih slučajeva kada su preduzeća tužena zbog duga od nekoliko stotina dinara dok su troškovi spora bili više od 200 puta veći.

Naglasili su da se u masovnim predmetima klijenti „vrbuju” posredstvom raznih udruženja, jer advokati imaju zabranu reklamiranja, a da se oglasi za potencijalne klijente pojavljuju u mnogim gradovima na banderama i šoferšajbnama automobila. Najviše koristi od „masovki” imaju advokati i finansijski veštaci, zbog naplate velikih troškova postupka iz državnog budžeta. U slučajevima gde građani traže povraćaj neosnovnih troškova kredita, svi sudski troškovi naplaćuju se od banke koja izgubi spor.

– Nesporno je pravo na naknadu štete, ali se postavlja pitanje koliko je realno da neko ko je siromašan pokreće ceo sudski postupak zbog 500 dinara, ili se iza toga krije neko ko organizuje i instruira građane jer ima veliku zaradu na tome. Kada je reč o stranim bankama, troškovi se ne plaćaju iz javnog budžeta, ali kada se sudovi zatrpavaju predmetima male vrednosti, onda to znači da sudije ne mogu u razumnom roku da postupaju u drugim slučajevima. Zatrpani sudovi nisu dobro poslovno okruženje. Proizvodnja masovnih predmeta ponovo stvara nove stare predmete – objašnjava Mihajlo Čolak, član programskog saveta „Pravosudne baze Jug”.

Podseća da je iznos sudske takse u ovim sporovima mnogo manji od iznosa honorara za pravnog zastupnika odnosno advokata.

– I dalje je potrebno sistemsko rešenje, jer čak i kada bi masovne tužbe bile delegirane iz najopterećenijih beogradskih sudova u manje u unutrašnjosti, broj masovnih predmeta se ne bi smanjio. I tada bi, kao i sada, Državno pravobranilaštvo bilo zatrpano predmetima i to će i dalje biti način za ispumpavanje novca iz javnog budžeta – zaključuje Čolak.

 

Oglašavanje na društvenim mrežama

Oglasi koji pozivaju građane da tuže banke objavljuju se i na društvenim mrežama. Tako se, na primer, na „Fejsbuku” već neko vreme oglašava „Udruženje za naplatu troškova obrade i praćenja kredita”, sa fotografijom sudijskog čekića okruženog gomilom deviznih novčanica. Ispod takve objave nalaze se komentari više stotina pratilaca, sa pitanjima koliko mogu da dobiju na sudu ako su uzeli kredit u određenom iznosu.

 

Close Menu