Svajcarac.rs

svajcarac_rs_logo

informacije i vesti za kreditne dužnike u švajcarcima

Kako je moguće da budu svi krivi – i banke i država i poreski obveznici, samo nisu krivi oni koji su uzeli kredit?

Vrlo je moguće, i to će se upravo pokazati kada bude usvojeno konačno rešenje za građane koji su uzimali stambene kredite u švajcarskim francima pre 13 godina i kasnije. Potrebno je samo da napravite udruženje, odnosno „grupu za pritisak“, da budete uporni, da lovite povoljne društveno-političke okolnosti i, eto vas – na pragu rešenja.

A kako se zove rešenje? Pa, lex specialis. To je zakon iznad svih zakona, specijalni zakon koji poništava sve druge zakone. Takvim zakonom će biti preinačeni ugovori onima koji su podizali stambene kredite u švajcarskim francima. Rizik koji oni nisu procenili kada su kredite uzimali, platiće delom banke a delom svi mi, poreski obveznici, kroz državni budžet iz koga će biti isplaćen deo duga. Za banke se i ne sekiram mnogo, neka brinu njihovi akcionari, ali me brine moj lični, budžetski dinar koji mi se otima ovim lex specialisom.

Godinama već, pogotovo posle 2009., zaduženi u švajcarskim francima nastoje da se organizuju u nameri da im se otpiše deo glavnice i smanje kreditne rate jer su počele naglo da rastu u dinarima, pošto je franak udvostručio svoju vrednost u roku od tri godine. Prevedeno u brojke, za švajcarac je 2006. godine trebalo platiti oko 50 dinara, a tri godine kasnije, gotovo duplo više. Tako su i krediti u švajcarcima praktično duplirani, pošto se rate otplaćuju u domaćoj valuti. Ne raste samo rata, nego raste i glavnica… Sve je to poznato i jasno je u kakvim se mukama našao svako ko je kredite podizao u švajcarcima. Svakako ima mesta za žaljenje, ali to ne znači da ceh nečije pogrešne odluke treba da plaća čitavo društvo. A upravo će se dogoditi da celo društvo plaća ceh kada bude država donela lex specialis po kojem će se otpisati deo dugovanja dužnicima, smanjiti rate i krediti prevesti u evro. Pretpostavlja se da će se doći do takvog rešenja, samo je pitanje kompromisa koji će biti napravljen između tri strane – predstavnika građana koji imaju kredite u švajcarcima, države i banaka.

I tu dolazimo do ključnog pitanja: čije su muke sa švajcarcima? Jer, ako država donosi lex specialis i bar delom učestvuje u nadoknadi duga bankama, onda je problem prebačen da ga rešava celo društvo. A zašto bi teret toga podnosili svi budžetski učesnici, odnosno svi građani, ako je reč o individualnoj odgovornosti onog građanina koji je ulazio u zaduženje?! To nisu bila maloletna, ni polupismena lica. Naprotiv, morali su da budu zreli, zaposleni ljudi, da imaju dobre prihode koji im omogućavaju zaduživanje do polovine plate i da sve obezbede hipotekom. Dakle, nisu bili socijalni slučajevi kada su podizali kredite, niti su bili neuki. Da li su imali vremena da razmisle dobro kada podižu takav kredit? Pa, naravno da su imali. Čak i da su hteli da to urade za pet minuta, brzinski, nisu mogli, jer bankarska procedura prikupljanja dokumentacije traje više dana, pogotovo ako je reč o kreditu koji će se otplaćivati 10, 20 ili 30 godina. Sve to isključuje naivnost i eventualnu „zavedenost“ onih koji su uzimali kredite u švajcarskim francima.

Šta, onda, ostaje kao glavni razlog zašto su ljudi uzimali te kredite? Pa, niska vrednost švajcarskog franka i pohlepa koju to nužno proizvodi. Hteli su da se okoriste i da po što nižoj ceni dobiju nešto što bi u evrima platili više. I zato se za mene ceo taj problem svodi na individualnu odgovornost. A to znači da posledice treba da snosi svako ime i prezime, a ne svi građani, koji će preko budžeta i lex specialisa, plaćati cehove raznih „udruženih grupa za pritisak“. Ma koliko se zaduženi u švajcarcima pred TV kamerama ovih dana predstavljaju da su bili naivni, jedno staro pravilo su dobro primenili: Ako duguješ 100 dolara to je tvoj problem, ali ako duguješ milion dolara onda je to problem onoga kome duguješ. E, taj dug ćemo, očigledno, platiti svi mi.

Izvor Nirapress/ autor Radojka Nikolić

Close Menu