Svajcarac.rs

svajcarac_rs_logo

informacije i vesti za kreditne dužnike u švajcarcima

Korisnik koji je 2008. godine uzeo kredit od 5,7 miliona dinara, na rok od 30 godina i s kamatom od četiri odsto godišnje, do 2019. platio je banci 6,5 miliona dinara

Prosečno potraživanje vlasnika korisnika kredita indeksiranih u švajcarskom franku prema bankama u Hrvatskoj iznosiće, prema prvim procenama, oko 50 odsto isplaćene glavnice s kamatama. Ono što je posle odluke Vrhovnog suda Hrvatske potvrđeno jeste da su banke radile nezakonito, da je valutna klauzula ništava i da su povređena kolektivna prava korisnika ovih kredita. Sasvim dovoljno razloga da dužnici presaviju tabak i u privatnim tužbama zatraže od banaka ono što su godinama nepravično plaćali.

I u Hrvatskoj, koja ima 120.000 ovakvih kredita, ali i u Srbiji, gde ih je tek 18.000, dužnici postavljaju ista pitanja – da li su i oni preplatili svoj kredit i da li će u slučaju da su potpisali ugovor o konverziji ili svoj kredit ranije konvertovali u evro imati pravo da tuže banke. Iz Udruženja za zaštitu korisnika ovih kredita su jednoglasni – svako ko je podigao ovakav kredit od 2008. godine sigurno ga je preplatio, a iznos u pojedinačnim slučajevima zavisi od visine kredita, kamate, roka na koji je kredit uzet, da li je ugovor raskinut ili ne, kao i od aktiviranih sredstava obezbeđenja u vreme ugovaranja...

U Udruženju CHF Srbija za „Politiku” su napravili računicu jednog kredita u „švajcarcima” koji ilustruje u suštini na koji način su i u kojoj meri ovi krediti preplaćeni.

– Korisnik koji je 2008. godine uzeo kredit od 5,7 miliona dinara, na rok od 30 godina i s kamatom od četiri odsto godišnje, do 2019. platio je banci 6,5 miliona dinara. Bez indeksacije kredita, dužnik bi u ovom slučaju dugovao oko 9,8 miliona dinara – navode u ovom udruženju.

Stanje duga po ovom kreditu ove godine je u dinarima (pre konverzije) samo na ime glavnice iznosilo 8,5 miliona dinara, a posle konverzije u evro 5,2 miliona dinara. Dakle, bez indeksacije kredita valutom švajcarskog franka, korisnik kredita bi 2019. godine dugovao banci, na ime glavnice i kamate, ukupno četiri miliona, a nakon konverzije duguje samo na ime glavnice iznos od preko pet miliona, objašnjavaju nadležni.

Ugovorom o konverziji kojim je banka dužniku otpisala 38 odsto glavnog duga, umanjene su buduće rate i dovedene praktično na nivo kao da je korisnik od početka imao kredit u evrima, ali prekomerno plaćanje koje je trajalo od 2013. godine, a naročito posle 2015. nije u celosti obeštetilo korisnika kredita jer su banke insistirale da se Zakon o konverziji odnosi samo na buduće vreme, ali ne i na period pre toga, kada je najveća šteta po korisnike i napravljena.

Na pitanje koliko procenjuju da bi banke u Srbiji u jednom trenutku trebalo da vrate korisnicima u Srbiji, u Udruženju CHF kažu da nemaju takvu računicu, niti se oni kao udruženje bave tim pitanjem.

– Niko ne želi da se izjašnjava o tome, što je i logično, jer su krediti i različitih iznosa i vremena otplate, kamata. Dodatan problem izazvalo je to što su banke jednostrano povećavale kamate što je poremetilo i glavnice, pa je praktično nemoguće govoriti o nekom iznosu, čak i okvirnom – kažu za „Politiku” u ovom udruženju.

Interesantnije je, dodaju, pitanje koliko će banke prihodovati po osnovu Zakona o konverziji jer je to sigurno u sumi veće nego što će korisnicima kredita po svim osnovama platiti. One nisu imale nijedan dinar likvidnog odliva, već samo računovodstvena smanjenja plasmana (koji svakako nisu bili realni), a s druge strane, dobijaju 15 odsto vrednosti ukupno konvertovanih kredita, i to putem emitovanja državnih obveznica.

– Dakle, banke nisu imale nikakav trošak, već samo rashod, ali zato bi bilo pošteno da kažu i koliko prihoda će imati zbog donetog zakona, s obzirom na to da su se konverzijom od preko 90 odsto spornih kredita oslobodile velikog broja problematičnih plasmana, a time i rezervacija za te kredite koji su sada ponovo postali redovni u otplati. Ta oslobođena sredstva raspoloživa su bankama za nove plasmane – kažu u ovom udruženju. Oni objašnjavaju da ne treba zaboraviti ni činjenicu da se bankama zbog konverzije ozbiljno smanjio rizik nenaplativosti ovih kredita, koji je izvesno bio u uzlaznoj putanji zbog apresijacije vrednosti švajcarskog franka u odnosu na evro. Od maja 2019. godine, kada je donet zakon, za samo tri meseca švajcarski franak je apresirao preko 3,5 odsto, što je ozbiljan rast.

Drugo pitanje koje je već sada aktuelno jeste koliko novca će banke vratiti Nacionalnoj korporaciji za osiguranje stambenih kredita – NKOSK – imajući u vidu da sva plaćanja koja je NKOSK izvršio nisu priznata korisniku kredita za umanjenje duga, već će ih on u budućnosti platiti.

– Jedan isti dug tako će biti plaćen dva puta – jednom korporacija, drugi put korisnik. Zbog svega navedenog, niko tu neće mnogo ni izgubiti ni dobiti, već se samo izvršiti određene raspodele, a posebno treba imati u vidu da je udeo kredita indeksiranih u švajcarskim francima već 2019. godine bio manji od pet odsto ukupnih plasmana, te nema govora o bilo kakvim značajnim uticajima ovih kredita na bankarski sektor – zaključuju u udruženju.

Close Menu