Svajcarac.rs

svajcarac_rs_logo

informacije i vesti za kreditne dužnike u švajcarcima

Posle deset godina pronađeno je kompromisno rešenje između korisnika stambenih kredita u švajcarskim fanacima, banaka i države koju će to koštati 11,7 milijardi dinara.

To je na sednici Skupštine Srbije na početku rasprave o Predlogu zakona o konverziji stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima rekao ministar finansija Siniša Mali.

On je, obrazlažući Predlog zakona o konverziji stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima, rekao da se taj leks specijalis odnosi na sve gradjane koji imaju kredite u toj švajcarskoj valuti, njih 15.785.

Mali je rekao da predloženi zakon predvidja da se preostali dug konvertuje u evre i da se od te sume otpiše 38 odsto, a kamatna stopa biće ona koja je važila 31. marta 2019. za kredite iste vrednosti i ročnosti indeksirane u evrima. Za banke koje nisu imale u ponudi stambene kredite ili su imale nesrazmerno velike kamatne stope definisan je, kako je rekao, limit varijabilnih kamata od 3,4 odsto, plus tromesečni ili šestomesečni eurobor i limit od četiri odsto za fiksne kamatne stope.

Šef poslaničke grupe Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj rekao je u raspravi da je leks specijalis donet "protivpravno", da radikali ne samo da neće glasati za taj predlog zakona nego će i pokrenuti postupak pred Ustavnim sudom jer diskriminiše građane, kako one koji nisu uzimali kredite, tako i one koji su se zadužili kreditima indeksiranim u "švajcarcima".

Ocenio je da su oni koji su uzimali kredite u francima bili prevareni i da bi zbog toga trebalo da odgovara guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković.

"Ona nije bila guverner kada su se gradjani zaduživali, ali je na toj poziciji sedam godina i ništa nije učinila da se taj problem reši", kazao je Šešelj.

Predložio je da se vrate stanovi koji su oduzeti gradjanima koji nisu mogli da otplaćuju kredite.

Rekao je da država ne sme ni dinara da plati za obeštećenje banaka jer su one već ostvarile ekstraprofite iz plasmana kredita u "švajcarcima".

Na primedbe lidera radikala odgovarao je ministar Siniša Mali, ali to nije bio kraj replika i kontrareplika između njih dvojice.

"Banke kao strani investitori žele da zaštite svoje interese, a i međunarodno pravo im daje za pravo da štite svoje investicije u nekoj zemlji. Imate, na drugoj strani, građane koji smatraju da su oštećeni i imate državu koja mora da reaguje jer nema ko drugi da reaguje, osim države. U svim zemljama koje su rešile problem stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima – da li je u pitanju Hrvatska ili Mađarska – reagovala je država", rekao je Mali, ali ga je dočekala replika Vojislava Šešelja da ako Ustavni sud bude obavljao svoj posao u skladu sa Ustavom i zakonom, ovo neće moći da bude konačno rešenje.

Šef radikala je onda upitao ministra Malog: "Zašto vi niste krenuli mađarskim primerom? Oni su pretvorili sve kredite u forinte, obračunali po tom osnovu i morali su da budu zadovoljni i banke i građani. A vi i dalje titrate bankama. Državi nije interes da budu oštećeni građani, to nikako, ali joj nije interes ni da budu oštećene banke. A banke ne mogu da kažu da su oštećene ako za sve te plasirane kredite dobiju isti iznos kamate kakav bi imale i u svojim zemljama".

Mali je povodom potezanja primera kako je Mađarska taj problem rešila odgovorio: "Model koji je Mađarska primenila koštao je mađarsku državu devet milijardi evra".

Neki ekonomisti smatraju da država ne treba da plaća pogrešne individualne odluke građana, ali ne treba da ostavimo te građane na ulici, rekao je Mali.

Istakao je da je "kompromisno rešenje sada moguće zahvaljujući stabilnim finansijama jer je u prvom tromesečju u republičkom budžetu ostvaren suficit od 15,8 milijardi dinara, a bio je planiran deficit od 19 milijardi, što znači da je rezultat bolji za oko 35 milijardi dinara ili 300 miliona evra".

Vladinim zakonskim rešenjem biće kažnjeni građani Srbije koji nemaju nikakve veze sa uzimanjem kredita indeksiranim u švajcarskim francima, ocenio je poslanik opozicione Nove stranke Zoran Živković i konstatovao da je takav predlog zakona dokaz da parlament "gubi smisao".

"Šest miliona i četiristo pedeset hiljada ljudi ljudi nije krivo za situaciju sa kreditima koji su indeksirani u švajcarskim francima, a oni će biti oštećeni ovim zakonskim rešenjem. Znači, 100 miliona evra kojima država pomaže banke ili klijente neće platiti ni oni koji su iz države tada ili tolerisali ili čak afirmisali takve rizične kredite, neće biti kažnjena nijedna banka, nego će biti kažnjeni ljudi koji nemaju nikakve veze sa tim", rekao je Živković.

Ocenio je da za problem kredita indeksiranih u švajcarskim francima mogu da budu krive banke, zaduženi građani i država.

Ono što je nesumnjivo, kako je naveo, jeste da je tadašnji guverner Radovan Jelašić upozoravao da uzimanje kredita u švajcarskim francima predstavlja veliku opasnost.

Prema Živkoviću, postoji odgovornost banaka koje nisu u dovoljnoj meri upozorile građane na rizike, ali i delimična odgovornost samih dužnika.

Kako je pre početka skupštinske sednice izjavila predsednica parlamenta Maja Gojković, o Predlogu zakona o konverziji stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima, zajedno sa još 17 zakona o kojima se vodi objedinjena rasprava, Skupština trebalo da glasa oko 28. aprila.

Siniša Mali je objasnio i da će dopunama Zakona o budžetskom sistemu plate zaposlenih u predškolskim ustanovama biti povećane za devet odsto, umesto ranije planiranih sedam odsto, u odnosu decembarska primanja, a zaposleni će tu povišicu dobiti sa junskom isplatom.

Mali je poslanicima predstavio i Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist Sosijete ženeral banke, Komercijalne banke i Vojvođanske banke, za izmirenje obaveza javnog preduzeća Srbijagas.

Close Menu