On ih upita šta tu rade. Oni mu odgovoriše da štrajkuju glađu zbog stambenih kredita u švajcarskim francima(CHF). Slučajni prolaznik ih je posavetovao da prekinu štrajk, a On će reći Svojima da za sedam dana pripreme predlog rešenja. Da je sve tako bilo, posvedočile su mnoge TV kamere. Koje su se, takođe slučajno, odnekud našle ispred VKS-a.

Kako je i obećao Jedan Čovek je isposlovao da se po hitnom postupku donese leks specijalis o stambenim kreditima u „švajcarcima“(CHF). Za 16 hiljada dužnika koji su tada još dugovali oko 1,7 milijardi evra. Preostali iznos glavnog duga na dan konverzije stambenog kredita, uvećan za iznos dospelih a neplaćenih redovnih kamata(zatezne se brišu), se smanjuje za 38 posto, ili oko 660 miliona evra. Država učestvuje sa 15 posto ili oko 100 miliona, ostalo snose banke. Mnogi su se čudili što država, odnosno svi građani „pomažu“ bankama. Istim onim koje su u 2018.godini zvanično prijavile rekordni bruto profit od 640, a u 2017.godini 524 miliona evra. Leks specijalis je odredio godišnju kamatu od 3,4 posto, plus tromesečni ili šestomesečni EURIBOR(referentna kamatna stopa Centralne evropske banke), a najviše 4 posto godišnje. U roku od 30 dana nakon donošenja zakona(do kraja aprila), banke su dužne da korisnicima dostave ugovor o konverziji ostatka duga, a dužnici u roku 30 dana treba da se jave i potpišu ugovor.

Do kraja juna sve završeno. Oko 15 hiljada dužnika, ili preko 90 posto, došlo u banke i potpisalo ugovore o konverziji. Istovremeno povukli stare, i odrekli se novih tužbi. Ne mogu „jare i pare“. Tada smo konstatovali da su“jednakiji“ oni sa najdužim rokom otplate od 30 godina, jer im je ostatak duga najveći. Pošto najviše dobijaju oni koji su do donošenja zakona najmanje uplatili, pa im je posledično ostao veći preostali dug, a mnogo manje oni koji su više otplatili pa im je ostalo manje da otplaćuju, dok „krompir“ dobijaju oni što su sve uplatili da se spasu bede. Uzajmili, prodali, i vratili. Što više duguješ, više ti se poklanja. I obratno. Na primer, neko je uzeo kredit od 69 hiljada evra(u tadašnjim „švajcarcima“) za stan od 50 kvadrata. Danas, posle 10 godina, kada je platio oko 50 hiljada evra, još duguje 74 hiljade. Više nego pre 10 godina!? Kad mu se otpiše 38 posto, ostaje mu glavni dug od 44 hiljade evra. Uzeo 50, sa leks specijalisom će vratiti 94 hiljade evra. Mnogo bole nego 124 hiljade, bez leks specijalisa. Mesečna rata sa 550 „silazi“ na 270 evra. A ako je isti iznos kredita uzeo na rok od 20 godina, do sada je uplatio koliko je dugovao na početku, ostatak duga mu je 29 hiljada evra, a otpis 11 hiljada evra. Onome sa 30 godina se otpisuje 30, a ovome sa 20 godina 11.

Rekli smo takođe da bi daleko pravedniji(naravno i skuplji – za banke) bio naš predlog. (I mnogih drugih). Eurizacija (transfer CHF u evre) se vrši na početni dug, i sve dosadašnje isplate, pa gde se ko nađe u momentu donošenja zakona. Svim dužnicima, bez obzira na ročnost i visinu glavnog duga, bi bilo bolje, ne bi bilo „jednakijih“. Slično je rezonovalo i jedno od udruženja „švajcaraca“. Savetovali su dužnike da ne povlače tužbe i ne potpisuju ugovore o konverziji sa bankama. Ostali su u velikoj manjini. Poslušalo ih je svega oko hiljadu dužnika. Ostali su poslušali drugo udruženje, javnost, medije i predsednika. Svi su aklamacijom pozivali dužnike da dođu u banke. Pošto su ih Jedan Čovek i Leks specijalis spasili.

Kad, ovog novembra, nova rašomonijada. Konačno se „javio“ VKS. I doneo pravosnažnu odluku da se raskida jedan ugovor „zbog bitno promenjenih okolnosti“. Pa će po osnovu „sudske prakse“, raskide postepeno dobiti i onih preostalih hiljadu tužilaca. Ono prvo udruženje likuje. Šta smo vam rekli. Što nas ne poslušaste. Mnogima će banke morati da vrate deo već uplaćenih para. Ono drugo tvrdi da se zbog ugovora o konverziji sa bankama po osnovu leks specijalisa, dužnici ipak neće kajati. Ne treba da veruju u skoru pravdu za preostale dužnike tužioce. Čekaće kao i do sada. Opet će se nešto desiti. Ko je još pobedio banke.

Dakle, naravoučenije ove treće rašomonijade glasi. Samo da Jedan Čovek nije jednog lepog prolećnog dana slučajno šetao pored štrajkača „švajcaraca“. Ili, ako je već naišao, da je naredio Vrhovnom Kasacionom sudu, da u roku od sedam dana, donese neku presudu po tužbama dužnika. Ne bi bilo leks specijalisa. Dužnici bi sačekali bolje rešenje. Banke bi morale da „otkrnje“ deo profita. Ali, kako se to u narodu kaže, siromahu se ne da sitno samleti. Kad bi više uzeli građani, ostalo bi manje državi i bankama. Malo morgen.

Izvor: Danas