Svajcarac.rs

svajcarac_rs_logo

informacije i vesti za kreditne dužnike u švajcarcima

 Ukoliko imaju više od 20 gostiju, što je najčešće slučaj, domaćini troše oko 500 evra za slavsku gozbu. Mnogi se zadužuju, dižu kredit, plaćaju na čekove

Još jedan među brojnim troškovima koje imaju naši građani jeste pravljenje slave, čija sezona upravo kreće i traje do pred kraj januara.

 

Srbi vole da budu dobri domaćini, da se ne obrukaju pred gostima, pa za krsnu slavu kupuju i ono za šta nemaju novac.
Snalaze se, zadužuju, dižu kredit, plaćaju na čekove, a da bi domaćini spremili gozbu za desetak gostiju i članove porodice, potrebno je najmanje 30.000 dinara, i to pod uslovom da sami pripremaju hranu i kolače.
Papreno
Ukoliko imaju više od 20 gostiju, što je najčešće slučaj, ne postoji mogućnost da organizuju slavsku gozbu bez 500 evra, a to sve ukoliko govorimo o prosečnom do skromnijem standardu. Oni koji žive na visokoj nozi za slavu daju više hiljada evra, a najviše potroše na skupocena vina i viskije, kvalitetna predjela, salate, raznovrsne sireve i, naravno, na pečenje, meso ili ribu. Domaćini znaju da dovedu i muzičare, pa se krsna slava pretvori u terevenku koja traje do sitnih sati.

 

FOTO: PROFIMEDIA

Ne bacati hranu
Predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije Goran Papović kaže da ljudi ne bi trebalo da preteruju sa kupovinom namirnica, pa da one propadaju.
- Toliko se toga kupi bespotrebno, a onda se bacaju hleb, hrana... Valjda domaćini ne žele da se osramote pred gostima i, iz želje da ispune očekivanja i da budu ponosni - preteraju. Mnogi čak podižu kredit pred slavu i, umesto dana posvećenog užoj familiji, od slave naprave žurku. Evo, apelujem na ljude da se ne zadužuju, da ne kolju bika radi dve šnicle i da od slave ne prave veselje ko za svatove - kaže Papović.
On dodaje da trgovci, znajući srpsku narav i da će domaćini odrešiti kesu, planski dižu cene u vreme slava.
- Toga je uvek bilo i uvek će ga biti. Podiže se cena pečenja, a ako je post - ribe. U trgovinama tačno prate kalendar i koriste priliku da naprave sebi dobro poslovanje - kaže Papović.

 

FOTO: PRINTSCREEN

Verski analitičar Draško Đenović:
Za slavu su potrebni sveća, kolač i žito

U Srbiji sve više ima slučajeva da se krsna slava proslavlja u restoranima, kao neka svadba ili ispraćaj u vojsku, kaže za Kurir verski analitičar Draško Đenović.
- Slava se pretvorila pokazivanje finansijske moći. Ne zaboravimo, za obeležavanje krsne slave su potrebni žito, slavski kolač i sveća, sve ostalo ide pride. Slava je obeležavanje kućnog zaštitnika, sveca, a ako pitate ljude ko je bio taj svetac, pola njih neće imati pojma. Evo, na primer, pola Srbije slavi Svetog Nikolu, a druga polovina ide na slavu tog dana, a da pitate li ih nešto više detalja o tom svecu, mnogi neće znati - kaže Đenović.

Datumi najvećih jesenje/zimskih slava
19. oktobar Sveti apostol Toma - Tomindan -post
20. oktobar Sveti mučenici Sergije i Vakho - Srđevdan
27. oktobar Prepodobna mati Paraskeva - Sveta Petka
31. oktobar Sveti apostol i jevanđelist Luka - post
8. novembar Sveti velikomučenik Dimitrije - Mitrovdan
14. novembar Sveti Kozma i Damjan - Vračevi - post
21. novembar Sveti arhangel Mihailo - Aranđelovdan - post
4. decembar Vavedenje Presvete Bogorodice - post
19. decembar Sveti Nikolaj Mirlikijski čudotvorac - Nikoljdan - post
9. januar Sveti Stevan - Stevandan
20. januar Sveti Jovan Krstitelj - Jovandan

* slave koje padaju u vreme velikog božićnog posta obeležavaju se posnom slavskom trpezom, kao i one koje su u sredu ili petak

 

Tradicionalna vrednsot

Slava u registru Uneska
Krsna slava je narodno-crkveni običaj i, posle Božića, najvažniji je porodični praznik, uvek povezan sa danom određenog hrišćanskog svetitelja. Ona je toliko karakteristična za Srbe da predstavlja znak njihovog prepoznavanja i identifikacije. Krsna slava se u porodici nasleđuje s kolena na koleno, a 2014. godine je upisana u registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Uneska.

Kurir.rs/Silvija Slamnig

Close Menu